Pokazne zamenice su reči koje ukazuju na osobu ili stvar na koju želimo da skrenemo pažnju. One su tu I da ukažu na blizinu stvari u odnosu na govornika, bila ona fizička, vremenska ili figurativna.

/This is his car./

Ovde je "this" pokazna zamenica i ukazuje na to da je baš ovo njegov auto.

U engleskom jeziku postoje 4 pokazne zamenice: this, that, these i those. This I that se koriste za jedninu a these I those za množinu. Međutim, istovremeno this I these se koriste da označe blizinu nečega u odnosu na govornika, dok that I those pokazuju da je u pitanju nešto udaljeno.

Pokaznim zamenicama možemo odrediti i da je nešto blizu ili daleko od ovog trenutka, a ne samo prostornu udaljenost.

Tako da ako želimo da kažemo da se nešto nedavno dogodilo, upotrebićemo "this" za jedninu ili "these" za množinu.

/This is a good meal/

U prevodu "Ovo je dobar obrok" - izgovaramo u trenutku kada jedemo i zbog toga koristimo "this".

Ako je u pitanju radnja koje se završila u prošlosti, koristićemo "that" za jedninu, odnosno "those" za množinu.

/Those girls we met last night were silly./

Ovde se koristi "Those" jer je u pitanju događaj koji se odigrao u prošlosti.

Postoji razlika između pokaznih zamenica I pokaznih prideva. Iako oni izgledaju kao potpuno iste reči, I primenjuju se jednako za iskazivanje udaljenosti, množine ili jednine, ipak se razlikuju u primeni u rečenici. Najlakše je raspoznati ih po tome što prisvojni pridevi stoje ispred imenica, dok prisvojne zamenice stoje ispred glagola ili potpuno same.

/This book is old./

U ovom primeru "this" je prisvojni pridev pošto stoji neposredno uz imenicu book.

/This is old./

Sada "this" ne prethodi imenici, pa je u pitanju prisvojna zamenica.

/Do you like this?/

U ovom slučaju je reč "this" potpuno sama i predstavlja prisvojnu zamenicu.