Određeni član the koristi se ispred određenih imenica, odnosno kada oba sagovornika znaju na koju se osobu ili stvar misli, bez obzira da li se ta osoba ili stvar ranije spomenula ili ne.

Dakle, ukoliko je jasno na koju stvar ili osobu mislimo, koristimo the ispred imenice. Kao u primeru:

I like the flowers in your garden.

Jasno je na koje cveće se misli, i zbog toga se the nalazi ispred imenice flowers.

U rečenici:

Can you tell me the time?

The se nalazi ispred imenice time (vreme) zato što se misli na vreme sada i to je očigledno osobi kojoj je pitanje postavljeno.

Pored ovog opšteg objašnjenja, postoji još nekoliko pravila kada je neophodno da koristimo određeni član the:

Kada je nešto jedinstveno, odnosno kada određena stvar postoji samo u jednom primerku.

Sunce je zvezda. Zvezda ima mnogo, ali samo jedna se zove sunce, upravo zato ispred ove imenice uvek ide the.

Isti slučaj je i sa rečenicom:

The Earth is round.

Postoji samo jedna planeta zemlja, i zato ispred ove imenice uvek ide the.

Prilikom navođenja nečega što se već spominjalo jer je jasno na šta se misli.

Sledeće dve rečenice će se za istu imenicu - pismo - koristiti prvo neodređeni član a, a zatim određeni član the:

Marko gave me a letter.

The letter was blue.

U prvoj rečenici samo navodimo da nam je neko dao pismo, jedno od mnogih na ovom svetu, dok u drugoj rečenici spominjemo pismo ponovo, Ukoliko bismo sebe zapitali koje pismo, zašto the? Zašto određeni član? Odgovor bi bio - ono pismo koje mi je Marko dao, pismo koje sam spomenuo u prethodnoj rečenici.

Kada se nešto podrazumeva

Za pojmove za koje se podrazumeva da je poznato na koje se tačno odnosi - npr. kupatilo, kuhinja, pošta, bolnica itd. koristimo određeni član the ispred njihovih imenica. Kada kažemo:

Where's the bathroom?

prilično je očigledno da mislimo na kupatilo u kući u kojoj se nalazimo, zar ne?

Ako nastavnik u medicinskoj školi odvede učenike na praksu u bolnicu i o tome obavesti njihovog razrednog starešinu, reći će:

I took them to the hospital.

Iako u ovoj situaciji ne mora da se zna u koju bolnicu ih je odveo, stavljamo određeni član jer se misli na bolnicu kao instituciju, a ne na bolnicu kao zgradu.

Ispred superlativa i rednih brojeva

Ovo pravilo je najlakše objasniti ako se zapitamo koliko ljudi ili stvari može da bude naj u nečemu. Na primer, ako na jednom mestu imamo 5 jaja, svako jaje će biti različite veličine. Samo jedno jaje može biti najveće i samo jedno najmanje u toj grupi, a ne dva ili tri.

Kada su u pitanju redni brojevi, prvi, drugi, treći i tako dalje, koristi se ista logika. Ispred rednih brojeva stavljamo the zato što, na primer, u jednoj trci ne mogu dve osobe biti na petom ili bilo kom drugom mestu, već samo jedna. (the fifth runner).

Takođe, ako živimo na trećem spratu u jednoj zgradi, u njoj ne mogu postojati dva treća sprata, već samo jedan i zbog toga se i u ovom slučaju ispred imenice sprat stavlja određeni član:

They live on the third floor.

Pored pravila koja nam pomažu da odredimo kada je potrebno staviti određeni član the ispred imenice, postoje i pravila na osnovu kojih znamo kada ne treba da stavljamo the.Navešćemo samo neka od tih pravila.

Određeni član se ne upotrebljava u sledećim slučajevima:

• Ispred vlastitih imenica. - John Lennon
• Imena dana, meseci i godišnjih doba - Monday, September, Spring
• Ispred gradivnih imenica - This table is made of wood.
• Ispred misaonih imenica - I prefer music to poetry.
• Ispred naziva skoro svih država i gradova - France, Argentina, Paris, London
• Ispred sportova i igara - My favourite sport is basketball.