Ukoliko ste pogledali video o brojivim i nebrojivim imenicama, onda ćete veoma lako razumeti kada se neodređeni član stavlja ispred imenice. Neodređeni član a / an se upotrebljava samo ispred brojivih imenica u jednini. Kada prevodimo neku rečenicu sa engleskog na srpski jezik, neodređeni član se uglavnom izostavi iz originalne rečenice i uopšte se ni ne spomene u prevodu.

A / an = jedna (neka) stvar ili osoba

Ukoliko bismo neodređeni član kojim slučajem prevodili, njegovo značenje bi bilo jedna stvar ili osoba, što se najbolje vidi u narednim primerima:

Michael works in a bank.

Prevod ove rečenice obično bi bio "Majkl radi u banci.", ali ova rečenica znači i "Majkl radi u jednoj banci."

I see a woman on the street.

Ova rečenica može se prevesti kao "Vidim ženu na ulici.", ali ispravan prevod bio bi i "Vidim jednu ženu na ulici.". Kada a / an prevedemo kao jedan, ova reč ne znači jedan kao broj 1 - za takve situacije potrebno je da napišemo ili izgovorimo One:

I've got only one key for our motorcycle.

Sada, Nakon što smo utvrdili kada se koristi neodređeni član i šta znači, potrebno je da razjasnimo kada pišemo i izgovaramo a, a kada an. An izgovaramo kada god prvi sledeći glas koji izgovorimo počinje na a/e/i/o/u, odnosno kada god je prvi sledeći glas vokal. Dakle, kada želimo da kažemo: Avion - reći ćemo anairplane, Narandža - reći ćemo anorangeKišobran - reći ćemo anumbrella Veoma je bitno da obratimo pažnju da se ovo odnosi na izgovor, a ne na pisanje. Primer za to je kada kažemo sat vremena na engleskom jeziku. Sat vremena se na engleskom jeziku kaže hour. Iako se ova reč piše na slovo "h", prvi glas koji izgovorimo je glas "a" i iz tog razloga pišemo i izgovaramo anhour, a ne ahour. Slična situacija je i sa imenicom univerzitet (university). U ovom slučaju prvo slovo koje se piše jeste samoglasnik, ali pri izgovoru prvo čujemo sonant (glasnik) J. Dakle, kažemo auniversity. Još jedan način na osnovu koga je moguće, čak i po osećaju, znati da li je potrebno da kažete a ili an je ukoliko neku reč lakše izgovorite na određen način. Da li vam je lakše da kažete: aairplane ili anairplane? aumbrella ili anumbrella? aorange ili anorange? Da li primetite kako kada ove reči izgovorimo sa an, zvuči kao da je zajedno sa članom u pitanju samo jedna reč? Upravo iz ovog razloga se u engleskom jeziku i koristi ovaj oblik neodređenog člana.