Osnovni brojevi – Tekstualno objašnjenje

Osnovni brojevi u engleskom kao i u srpskom jeziku označavaju koliko ima pojmova koje imenica označava. Ukoliko na livadi vidimo jelene, osnovnim brojevima možemo da odredimo koliko se jelena nalazi na livadi. U našem slučaju, to su tri jelena.

One deer – Three deer

Pošto je sada jasno šta su to osnovni brojevi, sada ćemo da ustanovimo kako se na engleskom jeziku pišu i kažu brojevi od 1 do 10.

Numbers	Words
1	One
2	Two
3	Three
4	Four
5	Five
6	Six
7	Seven
8	Eight
9	Nine
10	Ten

Sada ćemo da naučimo kako se u engleskom jeziku pišu i kažu brojevi od 11 – 19, ali ćemo se malo zadržati na njima i objasniti određena pravila, kako bi vam bilo lakše da ih što pre zapamtite.

Numbers	Words
11	Eleven
12	Twelve
13	Thirteen
14	Fourteen
15	Fifteen
16	Sixteen
17	Seventeen
18	Eighteen
19	Nineteen

Hajde sada da malo bolje pogledamo ove brojeve i da vidimo da li ima nekih sličnosti između njih. Prvo ćemo obratiti pažnju na brojeve od 13 do 19. Kao što vidite, svi ovi brojevi se završavaju na -teen. Za početak je bitno da zapamtimo da teen nije isto što i ten – iako se veoma slično piše, izgovor je različit.

Takođe, iako deluje da se brojevi od 13 do 19 u engleskom jeziku pišu tako što prvo napišemo broj od tri do 9 pa na sve njih dodamo -teen, to u stvari nije slučaj. Tačnije, izuzetak su 13 i 15, kao i delimično 18.

13 se ne piše three+-teen, već thir+-teen

15 se ne piše five+-teen, fif+-teen

Kada je u pitanju broj 18, eight+-teen, već budući da -teen počinje sa slovom “t”, istim slovom sa kojim se završava eight, uklanjamo jedno slovo kako bi nam ostalo samo jedno “t”.

11 i 12 su očigledno potpuno različiti od brojeva od 13 do 19 i deluje kao da su tu nekako zalutali. Neki bi se možda i zapitali zašto se brojevi 11 i 12 na engleskom ne kažu oneteen i twoteen, ili možda čak firsteen i secondteen. Postoji više teorija zašto je to tako, a mi ćemo spomenuti samo jednu od njih.

U dalekoj prošlosti, ljudi nisu imali potrebe da broje do brojeva većih od 10, imali su 10 prstiju na rukama, i to im je uglavnom bilo sasvim dovoljno. Neki narodi, kao Aboridžinsko pleme Walpiri u Australiji čak nisu imali potrebe da broje ni do deset jer su živeli skromno i više im nije ni trebalo. Oni su na primer brojali jedan, dva, mnogo.

E sada, ako su ljudi u engleskoj brojali do deset, kako je onda moguće kada su počeli da broje do dvadeset da nisu smislili da svi brojevi budu slični ili da barem imaju istu logiku?

Zato što su prvo počeli da broje do 12 jer im deset više nije odgovaralo jer još nisu počeli da koriste decimalni sistem.
Ukoliko bi neko u korpi imao 10 jabuka, i želeo da ih podeli na tri ili četiri gomile, to nije bio u mogućnosti da učini, dok je sa 12 to mogao da učini bez problema.

Dakle, pretpostavlja se da se iz ovog razloga česta upotreba brojeva prvo proširila na 12, pa tek onda na veće brojeve.

Sada ćemo da proučimo brojeve od 20 do 100. Kao i kod brojeva od 13 do 19, kada dodajemo -teen, kod brojeva 20, 30, 40, 50, 60, 70 i 90 dodajemo nastavak -ty. Da pogledamo:

Numbers	Words
30	Twenty
40	Thirty
50	Fourty
60	Fifty
70	Sixty
80	Seventy
90	Eighty
90	Ninety

Postoji i mala razlika u načinu na koji Britanci i Amerikanci izgovaraju ove brojeve, posebno broj 20, pa će Britanci reći twenty, izgovarajući i “t” na kraju, dok će neki Amerikanci reći /tueni/, odnosno izostaviće “t”.

Kao i kod brojeva 13, 15 i 18, ista pravila se primenjuju pa ne pišemo i ne izgovaramo:

Three+ty već Thir+ty

Five+ty već Fif+ty

Eight+ty već Eigh+ty

Sada ćemo da uporedimo brojeve od 13 do 19 sa brojevima od 30 do 90 kako ne biste grešili pri pisanju i izgovoru, budući da zvuče veoma slično.

Pored očigledne razlike u pisanju i izgovoru glasova, postoji i razlika u delu reči koju naglašavamo. Kada izgovaramo bilo koji broj od 13 do 19, jače ćemo naglasiti drugi deo reči, odnosno teen, dok ćemo pri izgovoru brojeva od 30 do 90 jače naglasiti prvi deo reči.

Za kraj ćemo da vidimo kako se pišu dvocifreni brojevi od 20 do 100 koji nisu okrugli, odnosno koji se ne završavaju sa nulom. Ovo je veoma lako naučiti, jer je samo potrebno da dodamo jednocifreni broj dvocifrenom okruglom broju kako bismo izgovorili željeni broj na engleskom jeziku. Dakle, ako želimo da kažemo 21, reći ćemo dvadeset, a zatim jedan – twenty-one. Kada pišemo ove brojeve, potrebno je da ih napišemo zajedno, ali da ih uvek razdvojimo crticom.

Na ovaj način ćemo, ako želimo da kažemo broj 72, napisati prvo 70, a zatim dva – seventy-two

Sada bi trebalo da smo naučili sve brojeve do broja 100, koji se kaže “a hundred”, ali zaboravili smo još nešto.

Gde nam je nula?

Nula se na engleskom jeziku kaže zero ili oh, dok se u sportu može čuti i izraz nil, nought, pa čak i love kao izraz koji se koristi u tenisu.