Glagoli Been i Gone

Been je prošli oblik glagola (past participle) ”to be”. Koristi se da opiše stanje koje je postojalo u nekom trenutku u prošlosti ili radnju koja je završena, obično uključuje kretanje do nekog mesta i nazad.

Dakle, koristi se za opisivanje radnje koja je završena u nekom trenutku u prošlosti, često u odnosu na neki drugi događaj ili aktivnost. Naglašava završetak i povratak iz mesta ili države. Been se koristi u prošlim vremenima (perfect tenses) i obično ga prati oblik ”have” da bi se konstruisao prošli oblik glagola, odnosno dato vreme (tense). Pogledajmo primere:

• He has been to Madrid five times.
• Ann had been working there for a year before she decided to quit.

Been se izgovara kao /bɪn/ ili kao /biːn/ u američkom engleskom, u zavisnosti od dijalekata.

Gone je prošli oblik glagola (past participle) ”to go”. Ukazuje na to da je nešto ili neko napustio neko mesto ili otišao, i da je još uvek odsutan ili na putu.

Dakle, u rečenicama sugeriše odsustvo, odlazak ili nepotpuno putovanje. Kao i kod ”been”, gone se takođe koristi u prošlim vremenima sa ”have”, ali ukazuje na drugačiju lokaciju ili status subjekta.

• Are you still waiting for your mum? No, she’s gone out to the park with my aunt.
• When I got home, my sister had already gone.

Gone se izgovara kao  /ɡɔn/ ili kao /ɡɒn/ u zavisnosti od akcenta.

Hajde da još jednom ponovimo. Been i gone predstavljaju različite oblike kretanja i prisustva.

Kao što smo naveli, Been se odnosi na završenu radnju, koja podrazumeva povratak sa odredišta. S druge strane, Gone naglašava stanje odsustva koje je u toku, obično bez određenog povratka.

Razumevanje njihovih razlika u upotrebi može znatno poboljšati tačnost i jasnoću vaše komunikacije sa drugim ljudima, posebno kada opisujete putovanja ili postojanje/prisustvo ljudi ili stvari na različitim lokacijama tokom vremena.